Intervju sa Miloradom Kukićem

Milorad Kukić je počeo svoje prve programeske korake da pravi još u osnovnoj školi. Već tada je znao šta želi da bude kad “poraste”, samo što se njegove želje nisu u potpunosti ostvarile. Želeo je da pravi igrice kao i svaki momak u tim godinama, ali ga je programersko usavršavanje odvelo na potpuno drugu stranu. Danas kreira softver za jednu Libansku korporaciju koja gradi monumentalne objekte. Pročitajte šta Milorad ima da Vam kaže o svom putu ka uspehu.

Mozeš li nam tačno objasniti čime se bavis?

Bavim se racunarskim programiranjem. Trenutno sam zaposlen full-time u jednoj kompaniji koja razvija softver za gradjevinsku firmu iz Libana. Ta libanska kompanija gradi velike gradjevinske objekte kao sto su aerodromi, stadioni, gasovodi i slicno. Da bi taj posao odradili u zadatim terminima i zadatom budzetu, potrebna im je kvalitetna organizacija.

Upravo softver koji im mi razvijamo im omogoućava da posao urade onako kako se to zahteva.

Kada si došao na ideju da radiš to radiš? Koji je to bio trenutak?

Programiranje me privuklo veoma rano, još u osnovnoj školi. Naravno, kao sto to često biva, za kontakt sa kompjuterom su zasluzne video igrice. Onda je počelo da me interesuje kako se prave te igrice i stvari su isle svojim tokom. Manje više, već u osnovnoj školi sam znao čime želim da se bavim.

Sa kog mesta najviše volis da radiš i zašto?

Meni lično najviše prija da radim u kancelariji zato što sam tu najfokusiraniji na posao koji treba da odradim i uglavnom nemam nikakve spoljne smetnje. Nekada radim i part-time poslove, tada je moja radna soba okruženje koje mi prija. Bitno mi je da imam neko mesto namenjeno samo za rad.

Koje alate koristiš u svakodnevnom radu?

Alati zavise od projekta na kom radim i programskog jezika. Ako je progaramski jezik Java u pitanju, uvek koristim Eclipse IDE. Za Python projekte koristim Vim editor i Linux alate, a ponekad i PyCharm. Za C++ koristim VisualStudio.

Dakle, sve zavisi od konkretnog projekta.

Kako funkcioniše tvoja komunikacija online?

Za sve projekte koristimo email kao sredstvo komunikacije i neke od chat programa. Često je to Skype, a u poslednje vreme dosta koristimo i Slack koji omogućava više kanala za chat i bolju organizaciju. Takodje, za organizaciju posla i praćenje često koristimo Jira.

Kako vidiš buducnost svoje profesije?

Programiranje je trenutno jedna od najaktuelnijih profesija i većina drugih struka zahteva nekakvu podršku računarskih programa, tako da mogu da pretpostavim da će u nardnih 5-10 godina biti slično kao što je danas. Ipak, svakog dana se napiše mnogo koda pa ja pretpostavljam da će sama struka da pretrpi neke promene u narednom periodu. Pretpostavljam da će neki česti problemi biti rešeni i da će na programerima biti “sklapanje” tih resenja u neki veći sistem.

Programiranje kao struka trpi velike promene, mogu reći na dnevnom nivou i potrebno je stalno pratiti te promene i ići u korak sa vremenom. Kako će sve to tacno izgledati za 10 godina, teško je reći… mozemo samo da nagađamo 🙂

Sta misliš o radu od kuće? Kako će izgledati u budućnosti?

Rad od kuće mnogima zvuči kao idealna stvar. Ima svoje dobre strane kao što su fleksibilnost radnog vremena i mogućnost da lakše organizujete privatne obaveze sa poslom. Međutim, meni se dešavalo da mi radni dan traje dosta duže nego što bi inače trajao upravo zato što obavljam i privatne obaveze paralelno. To je sve individualna stvar. Ako je covek u stanju da se dobro organizuje, onda može da bude sjajno. Potrebno je dosta organizacije i discipline da se izvuče maksimalni benefit.

Mislim da će u budućnosti rad od kuće biti još više zastupljen jer se tako smanjuju troškovi iznajmljivanja kancelarije i opreme, a u današnje vreme je sve u smanjivanju troškova i povećanju produktivnosti i profita. Ukoliko zaposleni ispunjava sve svoje obaveze na vreme, mislim da će poslodavci rado da im omogućavaju rad od kuće.

Da li smatraš da je rad od kuće prilika za ljude iz Srbije i zašto?

Rad od kuće u mom slučaju podrazumeva pružanje online usluga, što omogućuje saradnju sa klijentima koji ne moraju da budu fizički blizu. To znači da tržište na kom se usluge pružaju nije ograničeno na domaće tržište, već je ono globalno. Troškovi su isti bez obzira na to za kog klijenta se konkretno radi pa je svejedno da li radite za neku od domaćih ili neku od stranih kompanija. Takvo stanje stvari nam omogućuje da danas radimo za kompanije iz Kanade, a kada se projekat završi, možemo sutra da počnemo da radimo sa kompanijom iz Bangladesa bez dodatnih troškova.

Rad od kuće je prilika za sve ljude, ne samo u Srbiji. Bitno je šta radiš, koje znanje imaš i šta tačno nudiš.

Sta bi poručio mladim ljudima iz Srbije koji započinju svoju karijeru?

Bez obzira kojom strukom se bave, mislim da mladi prvo treba da se skoncentrišu na sticanje znanja.

Idealno bi bilo da biraju struku koja ih zanima a ne neku gde će “lakše naći posao”. Mislim da u svakoj struci možeš da se ostvariš ukoliko si dobar, a to znači da imaš znanje. Mladima poručujem da kada završe škole i fakultete, učenje nije gotovo nego ono tek počinje i da je najveće ulaganje ustvari ulaganje svog vremena u čitanje knjiga i lično usavršavanje.

Kada “ispečes zanat”, opcije se same otvaraju. Da li ćes posle da radiš od kuće, ili na terenu ili kancelariji, to ćeš moći da biraš.


Ukoliko želite da gradite karijeru iz udobnosti svoga doma ili bilo kog drugog mesta na svetu, a da pritom imate stalan posao i redovna primanja, informištite se više na ovoj stranici.